religija

pa ajde malo i o tome... ipak je to jedna od tema o kojima moze vecno da se raspravlja...

Koliko god da citam na ovu temu, koliko god da se interesujem, ne prestajem da se osecam nekompetentno da pricam o istoj.


Cudno je to...

Interesantno je chitati o tome.. I donekle diskutovati na nekom filozofskom nivou.
Nisam religiozan. Ako i verujem u neshto, onda to sigurno nije predstava Boga koju je stvorila crkva!
Eto......

ja verujem u boga(kakvog ga crkva predstavlja...),ali mislim da su budisti stvarno predani i verni.ako me razumete...

budizam...koliko me odusevljava...sto vise *saznajem* o budhi i budizmu,ono...*otkacinjem* za istokom

Budizam nije religija, iako je chesto tako shvatjena od strane 'nas'...

Budizam je uchenje o zivotu.. O tome kako ga treba ziveti!
Buda & Dalaj Lama su samo predstavnici, tj. simboli mudrosti, ali ne i 'bogovi'.

Koske

i da..evo copy-paste sa wikipedije da procitate ako vas interesuje neke najosnovnje stvari o tome..i ti koske da vidis da se budizam svrstava u jednu od 3 velike svetske religije....ZEN je filozofija prema budizmu,a Buda nije bog, a budizam jeste vise filozofija ali i religija....
Budizam


Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije


Idi na: navigacija, pretraga

Budizam je jedna od tri velike svjetske religije koja je nastala na tlu sjeverne Indije prije više od 2500 godina.

//



Početak [


Buddha



Osnivač budizma, ili po njegovim vlastitim riječima onaj koji je ovo učenje samo nanovno otkrio, je Šakyamuni Buddha. Buddha nije osobno ime već titula koja označava budnog ili probuđenog, onog koji se probudio iz sna o životu i koji stvarnost vidi onakvu kakva ona zaista jest. Prije nego što je kroz svoje duhovno pregnuće stekao taj naziv, Buddha je nosio ime Siddhartha Gautama, a rođen je kao kraljević u malom kraljevstvu Šakya. Odatle nam dolazi prvi dio njegova kasnijeg imena, Šakyamuni ili utihnuli mudrac plemena Šakya.

Temelji i nauk


Budizam, Buddhin nauk ili kako ga sami budisti nazivaju Buddhadharma je učenje o duhovnom probuđenju. To je učenje koje je nastalo na temelju Buddhinog izravnog iskustva probuđenja ili uvida u pravu prirodu života i predstavlja detaljno opisan put koji do njega vodi. I pored izuzetnog bogatstva i velike raznolikosti škola, učenja, metoda i praksi koje krase budističku tradiciju, a koja su nastajala i razvijala se kroz mnoga stoljeća i različite kulture, poruka budizma je i danas vrlo jasna, i podjednako relevantna za naše iskustvo života kao što je to bila i prije više od 2500. godina. Pročitamo li neke od Buddhinih govora upućene njegovim učenicima, ili neke od razgovora koje je vodio, vidjet ćemo da su pitanja na koja je Buddha odgovarao u osnovi ista ili vrlo slična pitanjima koja i mi danas postavljamo. Budizam se tako smatra univerzalnim učenjem koje nije određeno stranom svijeta s koje dolazi, već koje se obraća čovjeku i onome što je u njegovom životu temeljno i neovisno o njegovoj geografskoj, etničkoj, kulturnoj ili društvenoj pripadnosti. Uzimajući nezadovoljstvo kao i čovjekovu vječnu težnju za srećom i sigurnošću kao zajednički nazivnik svekolikog ljudskog iskustva, Buddha je ukazao na uzroke nezadovoljstva, ustanovio da je te uzroke moguće ukloniti i pokazao put kojim je to moguće učiniti. Buddhin Plemeniti put moralnosti, meditacije i mudrosti nije promijenio samo živote onih koji su ga aktivno upražnjavali, već se njegov uticaj odrazio i na sva ostala područja društvenog i kulturnog života zemalja u kojima se budizam udomaćio. Budizam je u svakoj od njih širio duh nenasilja, tolerancije, prijateljstva, blagonaklonosti, poštovanja prirode i ostalih oblika života.
Temeljna shvaćanja Buddhinog nauka su vrlo izravna i upotrebljiva u praksi. Loša i nepovoljna djela koja činimo nisu posljedica naše izvorno zle prirode, već dolaze iz neznanja. Iz neznanja o prirodi života nastaju pohlepa i odbojnost, a iz njih svi ostali jadi poput ljutnje, želje za povređivanjem, straha, zavisti, ljubomore, prianjanja, nestrpljenja i uznemirenosti koji ljudski život u osnovi čine nesigurnim, teškim, bolnim, a ljudske odnose neskladnima i zamršenima. Da bi izašli iz ovog stanja duboke uronjenosti u tokove života čije kretanje često ne razumijemo i nad kojima imamo vrlo malu ili nikakvu vlast, budizam nas upućuje kako smirivanjem uma, razvijanjem svjesnosti i razumijevanja, te njegovanjem pozitivnih emocija uzeti konce života u vlastite ruke. Drugim riječima, da bi uopće započeli duhovni razvoj čiju kulminaciju budizam vidi u ostvarenju budastva, trebamo prije svega postati autentično ljudsko biće. To znači izgraditi samopouzdanje, objediniti energiju, osvijestiti prirodu svojeg djelovanja i njegove posljedice, odnosno usvojiti određena moralna načela vladanja i imati jasnu viziju svojeg daljnjeg duhovnog razvoja. To također znači otpuštanje mnogih nepotrebnih napetosti i strepnji i početak jednog slobodnijeg, skladnijeg, smislenijeg i sretnijeg života. Takvo postignuće nije dalek i nedostižan ideal, njemu vode već prvi koraci na Buddhinom putu moralnosti, meditacije i mudrosti. Kao što izreka kaže - kao što veliki okean na površini, u sredini i na dnu ima samo jedan okus, okus soli, tako i Dharma na početku, u sredini i na kraju ima samo jedan okus, okus oslobođenja.

Smisao [uredi]


Budizam nije religija u onom uobičajenom smislu te riječi, jer Buddha nije bio ni bog ni prorok ni mesija. Budizam ne nudi učenje u koje treba vjerovati, niti njegova filozofija služi produbljavanju znanja o stvarnosti samo tog znanja radi. Budizam radije upućuje na to što činiti, omogućujući tako stvarnu i cjelovitu promjenu. Kao što je rekao Buddha, kada je neko pogođen strijelom njemu nije najpreče saznati tko je tu strijelu odapeo, iz koje je kaste, od kakvog je drveta izrađen luk - najpreče je strijelu izvaditi i spasiti život. Bez obzira na to što budistička misao nerijetko seže do iznimnih dubina, ona ni u jednom trenutku ne gubi niti napušta tu osnovnu svrhu. Sredstva filozofije su riječi, logika i razum. Budizam, služeći se tim sredstvima, vodi iskustvu koje je onkraj riječi, onkraj logike i onkraj razuma, vodi nas istini o prirodi stvarnosti same koja nadilazi sva gledišta, pa čak i ona koje sam budizam drži ispravnima. To je iskustvo potpune slobode od patnje i svih oblika uvjetovanosti, iskustvo u kojem se otkriva naša prava priroda neuvjetovane mudrosti i bezgraničnog suosjećanja.

Izvaci budizma


Četiri plemenite istine su jedno od temeljnih učenja budizma:

1. Dukkha: u životu je neizbježno iskustvo trpnje i frustracije;
   
2. Samudaya: iskustvo trpnje nastaje zbog pogrešno usmjerene žudnje, uvjetovane neznanjem;
   
3. Nirodha: sloboda od pomućene žudnje vodi prema svršetku trpnje;
   
4. Marga: sloboda se može naći slijeđenjem osmerostruke staze, koju je iznio Buddha.
   

Četvrta plemenita istina je osmerostruka staza:

1. ispravno gledište
   
2. ispravna namjera
   
3. ispravan govor
   
4. ispravan čin
   
5. ispravan život
   
6. ispravan napor
   
7. ispravna usredotočenost
   
8. ispravna svjesnost
   

Učenje budizma nalazi se i u zbiru svetih spisa koji se zovu "tri košare" ili Tripitaka: Vinaya Pitaka govori o redovničkoj disciplini; Sutra Pitaka govori o doktrini, npr. o zakonitostima karme i duhovnog buđenja; Abhidharma Pitaka govori o skolastičkoj doktrini.
Pagoda Shwedagon u Rangoonu jedan je od najstarijih budističkih hramova, pokrivena je zlatom i natkrita "kišobranom" s više o 4000 dijamanata. Zlatna je pagoda poznata jer se u njoj nalazi Buddhina kosa, sandale i obuća, a smještena je u dobro očuvanim podrumima.

Pa dobro..
Ja jesam pametan, ali ne toliko!

Znash li ti koje sam ja godine proizveden!

Treba mi update!

Koske

P.S. Mada ipak sam rad da ostanem pri svome!

*snowhite* ::

budizam...koliko me odusevljava...sto vise *saznajem* o budhi i budizmu,ono...*otkacinjem* za istokom

znam kako ti je...

Kako odgovarate na pitanje "koje ste veroispovesti?" ?

ateista.

Ja verujem u Boga i u nekim situacijama kada sam preopterecen (najcesce skolom), kada se sekiram za nesto, pomolim se Bogu i osetim olaksanje, ali zaista.
Kada prodjem pored crkve, obavezno se prekrstim.

free_runner ::

Kako odgovarate na pitanje "koje ste veroispovesti?" ?

ne odgovaram.

pa, nikada me niko nije pitao...

pravoslavna hrišćanka...

Ukoliko neko zeli, evo nekoliko molitvi iz pravoslavnog molitvenika, a ja najcesce citam prvu i poslednju.

Оче наш
Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство твоје, да буде воља Твоја, и на земљи као што је на небу, хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од лукавога.


Молитва пре учења
Свеблаги Господе, пошаљи нам благодат Твога Светога Духа, да оснажи наше силе, да би пазећи на учење које нам се предаје, порасли Теби, нашем Творцу, на славу, родитељима нашим на радост, а Цркви и Отаџбини нашој на корист.


Молитва после учења
Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио Твоје благодати те смо примили учење.Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде познању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово учење.


Свакодневна молитва
Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе, и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.
Научи ме да се правилно односим према својим ближњим, да никог не разгневим и не ожалостим.
Господе, дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана, и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим.
Учини да светлост Твоје лепоте, доброте и љубави засија у мојој души.Амин.

ni ja ne odgovaram na pitanje koje sam veroispovesti. I jako retko to pitam ljude jer mislim da je nekulturno.

zasto je to nekulturno?!

zato sto je zadiranje u tudju intimu.. otprilike. Ali danas je to tesko shvatiti jer ljudi pokazuju svoje guzice na tv i to je normalno.... OK je da pitash svoju drugaricu ili dobrog druga, ali nekoga koga prvi put vidish u zivotu... pa sad

pa ja jos nisam dozivela da me neko pri upoznavanju pita koje sam veroispovesti a i ljudi to obicno pitaju u fazonu "da li verujes u boga", retko se postavlja bas direktno pitanje.

a o tome da je zadiranje u tudju intimu, pa, hm... ne bih se bas slozila. da je to tako intimna stvar ljudi ne bi imali potrebu da je iskazuju svojom pojavom, npr.- hriscani nose brojanice, krstice oko vrata, imaju ikone u kucama, idu u crkvu... a i pripadnici drugih vera imaju svoja obelezja, ako vec to pokazuju u javnosti, ne vidim zasto je nepristojno pitati.

*snowhite* ::

free_runner ::

Kako odgovarate na pitanje "koje ste veroispovesti?" ?

ne odgovaram.

Saglasna sam
Ni ja ne odgovaram niti postavljam ovo pitanje jer smatram da je nekulturno.... a ja ne odgovaram na nekulturna pitanja.... a i ne druzim se sa nekulturnim ljudima

Jedan od razloga zashto smatrama da ovo pitanje ne treba postavljati jeste zato shto svako odredjivanje ogranichava.... nekako mi je bzvz da kazem ja sam .... Gubi na smislu i vaznosti... Ne znam da li znate na shta mislim...

odredjivanja ogranicavaju, ali su na neki nacin neophodna.

Ono - ne bih se ni malo uvredio kad bi me neko pitao "Koje si veroispovesti?"

Jesam religiozan i sve to ali kad dodje do toga da mi neko postavi pitanje koje sam veroispovesti uvek rado odgovorim i nije mi nimalo lose kad me to neko pita....
Covek treba da se ponosi svojom religijom i postuje tudju...

"covek treba da postuje tuđu religiju" - potpuno se slažem.

imam drugaricu kojoj je bilo teško izvući da je na postu. ne kao da se stidi - nego kao da nema šta time da se diči. to je, kaže, apsolutno njena lična i intimna stvar. pa sad...

pa dobro, ja niti se ponosim, niti se stidim... uopste ne gledam na to tako. ali razumem da neko hoce da precuti jer ne zeli da dozivljava neprijatnosti... npr. ja imam drugaricu koja posti, i to ono ozbiljno, dakle ceo bozicni, uskrsnji i koji-jos-ima post, plus i inace posti sredom i petkom... i prozivaju je stalno zbog toga.

ali opet- ako vec imas stav, treba da budes spreman i da stojis iza njega.