Ćovek koji je otišao u Ameriku
Martin Stevanović, čovek koji je otišao u Ameriku. Napustio zemlju seljaka na brdovitom Balkanu i otišao u zemlju nekih drugih seljaka, u SAD, na jednogodišnje školovanje. Ovo je njegova ispovest. Mesto davanja intervjua – MSN
.
Dobro veče, Maritne.
Gde s’, Boki!
Za početak, ako možeš uporedi američku školu i gimnaziju?
Američka škola ima jedan sprat, gimnazija tri (zadnji put kad sam ja proveravao...)
Molim za ozbiljnost.
Pa, jesi me pitao da uporedim... Uporedio sam... ALO, BRE, ROĐAČE, JE S’ TI NORMALAN, TRAŽIŠ DA UPOREDIM DVA SISTEMA OBRAZOVANJA... (cenzurisano), pa sad da počnem, završio bih prekosutra sa spikom...
Ako te lepo zamolim....
Dobro, ajd’. Pazi ovako, ovde je škola što se samog učenja tiče daleko korisnija. Dragi profesori, bez uvrede, znam da niste vi krivi, nego ti slepci što pišu udžbenike i određuju program, ali, ovde se uči neuporedivo više stvari koje možeš da iskoristiš. Opšte obrazovanje im je daleko ispod našeg, ali, realno, kome još u životu treba da zna broj ovaca na Novom Zelandu po glavi stanovnika ili glavni grad Zimbabvea... Zato, ovde u školi možeš da naučiš da praviš keš, i, na kraju krajeva, cela škola se svodi na to da te pripreme za šljaku i da te nauče kako da radiš i praviš pare, čega nažalost u našim školama nema. Pogledajte samo, koliko ljudi dođe prvi put na radno mesto i blage veze nema šta treba da radi i kako da radi.
Možeš li da uporediš profesore?
U Srbiji im se prezimena uglavnom završavaju na -ić... U Americi ne... Šalim se... Ovde su opušteniji daleko. Ne cimaju se ni za šta. Jednostavno, tvoja ocena nije njihova stvar, njihovo je da ti pokažu i da te ocene, a ti da li ćes da učis, to je na tebi. Kao na faksu. I mnoooogo se, bre, više zezaju... Apelujem na drage mi profesore iz gimnazije: Opustite se malo, po ugledu na američke kolege! Ne mora svaki čas da bude suvo ponavljanje činjenica (dobro, ima zezanja i kod nas, čak i mnogo više, ali ne na taj način)
Pošto se ovaj broj bavi, između ostalog i vršnjačkim nasiljem, uporedi stanje u Srbiji (kakvo je bilo kad si otišao) sa stanjem u SAD i uopšte odnose među đacima. Na kom je nivou đačka kolegijalnost i sloga?
U SAD je sve podeljeno na delove grada.... Znaš gde smeš da budeš i znaš gde se ne zadržavaš jer su ti šatro "gangovi" vrlo probirljivi po pitanju ko im se muva po komšiluku. Droge ima na ulicama daleko više, mi smo, bre, raj, u poređenju sa ovim ovde. Primera radi, pre par dana je neki dečko pao u muriju jer je dilovao neke tablete po školi. Otkucao je još oko 30 ljudi i suspendovani su na neko vreme, ali, u principu, dok znaš kojom ulicom ideš ok si...Ne zalazis u nepoznate krajeve i to je to. Generalno, mislim da je bolje kod nas što se toga tiče... Što se đačke solidarnosti tiče, ista je negde u minusu. Verujem, svi znaju kakav je srpski odnos prema prepisivanju i kako se cela ta priča prihvata u našim školama (šta misliš, otkud meni 4.0 prosek u prvoj godini?) Međutim, ovde, prvo što je strogo kažnjivo (nema ono naše, prva opomena, druga opomena...) Drugo, klinci ne daju da prepisuješ. Ako pitaš nekoga da prepišeš pitanje na testu, pogledaće te kao da si im ‘leba iz usta uzeo!!!
Kakva su mesta za okupljanje omladine i izlasci mladih uopšte?
Mesto za okupljanje omladine - misaona imenica. Izlasci – takođe. Naime, ovde do dvadeset prve godine ne smeš da uđeš u kafanu, bar, nazovi kako god hoćeš. Tako da ta varijanta otpada. Ovde se uglavnom okupljamo posle škole kod nekoga kući ili se vozamo po gradu i šta naleti - naleti. A, inače, škola je otprilike centar socijalnog života kod klinaca, ali, daleko od toga da nije interesantno. Ko god da vam je rekao da ne mož' da kupiš alkohol ako nemaš dvadeset jednu godinu, zeznuo vas je!
Kako stoji američka omladina sa muzičkom podeljenšoću? Postoje li pankeri koji mrze metalce i fensere, ili reperi koji mrze sve ostale??
Daleko bilo! Što se muzike tiče, to je ovde totalno sporedna stvar... Bitno je samo da imaš jak subwoofer u kolima, nevažno da li iz njega ide rap ili blek metal...ili idu oboje, to je isto vrlo česta kombinacija. Znači, kao što kod nas većina sluša pink produkciju, tako i ovde, svi slušaju mejnstrim, žanr je totalno nebitan, bitno je da je popularno. Ali, otprilike, generalno se dele na rokere i repere, a i jedni i drugi su najgori pozeri. Tačnije, cela filozofija o subkulturama muzičkim se svodi na oblačenje. Sama muzika je u toj priči zadnja stvar.
Kako si bio prihvaćen kada si tek došao? Postoje li predrasude zbog zemlje iz koje si došao?
"Do you have toilets in Serbia? Isn't that in Russia? Do you eat three times a day in Serbia?" To su sve bukvalno neke od rečenica koje su me dočekale. Generalno važi mišljenje da ako nisi u prostoru južno od Kanade i severno od Meksika, onda si ljakse, ali dobro, pređe se preko predrasuda lako, samo kad se upoznas sa ljudima. Inače, prvi dan je mnogo težak: dolazim u školu, a u celoj državi znam ukupno troje ljudi. Hvata te frka pomalo, ogromna škola (hiljadu i nešto klinaca), a ne znaš nikoga. Mis'im, znaš da imaš i ortake i ekipu ali preko okeana... I sad, treba ti prvi, autsajder totalni da započneš razgovor... Nijje naivno, ali preživi se. Posle kad prođeš prvu fazu upoznavanja, automatski pokušavaju da te smeste u tzv. cliques-e. Clique je određena grupa ljudi koja deli manje-više iste karakteristike (gangsteri, sportisti, fenseri, emo...), a to meni apsolutno nije odgovaralo, tako da sam pokušao da ostanem van svake od tih "grupa". Iskreno, takav sistem mi je idiotski... Za sada mi uspeva, ok sam sa svima.
Jedno nostalgično pitanje. Šta ti najviše nedostaje?
Klopa! Lepinja!!! Burek!!! Karađorđeva!!! Osvežavajuća pića na bazi šljive, kruške i grozđa!!!
Dobro, sem klope i pića.
Uf, ne znam...Ima stvari...Nedostaje mi neki srpski ili možda užicki šmek, neki nedefinisani filing koga ovde nema... Jednostavno, onaj fazon kad je petak veče, a ti sa 200 kinti u džepu (3 dolara, s tim parama ovde možeš eventualno da klopaš u Meku...). Zapališ u grad, totalno opušteno i neplanirano... Nedostaju mi kafane užičke i pevac i promaja i kec i sva takva mesta za zezanje... Ali, dobro, nećemo o nostalgiji, nisam ovde došao da kukam kako mi nedostaje Juga...
A sad... Uporedi užičke i američke devojke.
Neuporedive! Srpkinje, svaka vam čast!!! Mislim, ima ovde lepih devojaka, sve to stoji... Ali, naše devojke su mnogo i lepse i gotivnije i sve što ide uz to... Budeš li me pitao da uporedim muškarace, oteraću te u (cenzurisano)!!!
Uporedi uopšte ljude. Kakva je atmosfera na ulici tamo?
Na ulici je prazna atmosfera, jerbo niko ne ide pešaka, svi se voze, tako da je ta interakcija sa slučajnim prolaznicima totalno izostavljena (eto, i to mi nedostaje, vožnja bajka na punoj glavnoj ulici) ali, npr. kad si na nekom mestu sa puno ljudi (tržni centar, prodavnica i sl.) svi te pozdravljaju, smeše se, ljubazni su mnogo. Pozdrave te ljudi čak i ako ih prvi put vidiš u životu. Što ume da bude ok, ali ume i da iritira.
Koje navike iz tamošnjeg života bi voleo da zadržiš kad se vratiš u Srbiju?
Uf... mnooogooo stvari... Ali da nabrojim par nekih stvari: američki mentalitet i slabost prema pravljenju keša. Oni su skapirali na vreme i učeni su od malih nogu da danas, ako nemaš lovu, nemaš ništa. Ovde svi rade. Klinci nalaze prve poslove sa 15-16 godina.. Dalje, voleo bih da u jugi imam klopu koja ovde ima. Voleo bih, bre, mnogo stvari, ovde je jednostavno toliko ful što se nekih stvari tiče da ne znam kako ću kad se vratim! Kad se samo setim da me čekaju srpski "autoputevi" sa jednom i po trakom ukupno... Ili brza hrana koju čekam 15 minuta. Stvarno, ima previše dobrih stvari da bi mogle da stanu u jedan intervju. Da se ne zavaravamo, nije sve med i mleko, koliko god da imaju jezivih stvari, toliko imaju, kao i uostalom svako društvo, nekih gluposti...
Poslednje pitanje. Serbia or USA?
United States of Serbia. Utopijski mix. Svakodnevno srpsko opuštanje i uživanje pomešano sa nekim delovima američkog društva. Ali, kad bih morao da biram gde da živim, uvek bih izabrao Jugu. Razlozi? Ekipa, zezanje i sve to, to stoji. Ali, ovde, ako vozis ford mustang, to je ok, vozis ok auto. U Srbiji kad se pojavis sa mustangom, ljudi oko tebe laju... If you know what I mean... Ukratko, biti uspešan u Srbiji je grdna stvar! Moraš da se iscimaš dosta da napraviš keš. Ali, s druge strane, koliko ovde prosečan Amer zaradi mesečno, toliko je u Jugi dovoljno da uživaš u svim čarima života (sex, drugs & rock'n'roll?
)!!!
Hvala, mladi gospodine Stevanoviću! Nešto za kraj...
Veliki pozdrav za sve ljude koje poznajem i koji mi nešto znače, a koji su trenutno na drugom kontinentu, da ne imenujem, prepoznaće se!!!
Aj, gimnazijalci, vidimo se za nekih 7 meseci, pozdrav!!!
jedino što ću reći je: OSTAJTE OVDE...
Naslov: Paralela - skolstvo na zapadu i kod nas 
Pet Dec 14, 2007 9:30 pm
